Creative Cloud Sync rešava zbrku sa verzijama dizajna i međufajlovima

Svaki put kada dizajneri rade na nekom ozbiljnom projektu, pogotovo ako rade u timu, ozbiljan problem predstavlja organizacija fajlova i raznih verzija dizajna.

U svakom grafičkom rešenju se koristi dosta elemenata: logo firme, fotografije, ilustracije ili drugi crtani elementi, tekst i sl. U praksi, ovo često znači da većinu tih elemenata imate snimljene u jednom ili više foldera i onda ih ubacujete u Illustrator, Photoshop ili neku drugu aplikaciju u kojoj dizajnirate proizvod za klijenta. Pošto klijentu ponudite prvo rešenje, onda kreću izmene na tim elementima i svaku izmenu koju klijent traži, često snimamo kao poseban fajl koji ubacujemo u svoj dizajn. Tokom vremena toliko može da se nakupi raznih verzija logoa, slika, crtane grafike, da tu teško i sam dizajner može da se snađe a kamoli neko drugi. Sve te verzije komplikuju rad i kasnije. Ako se posle nekog vremena klijent javi dizajneru sa željom da se nešto promeni ili doradi u dizajnu opet je potrebno pregledati sve te fajlove ne bismo li našli ono što nam treba. A svakom se desilo i da u toj gomili verzija nije ni uspeo da nađe verziju koja mu je potrebna. Adobe je već pokušavao da reši ove probleme predstavljanjem Version Cue-a u verziji CS2 paketa, ali su od VC-a kasnije odustali. Sada su ponudili Creative Sync tehnologiju koja je predstavljena u najnovijem update-u 2015 i koja treba da pomogne dizajnerima da, konačno, reše ovaj problem.

Srce ove tehnologije prestavlja Libraries panel koji je prestavljen pre nekog vremena. U njemu dizajneri mogu da smeste elemente (assets) kao što su slike, nacrtanu grafiku, logo i sl. koje koriste u dizajnu. Međutim, ljudi iz Adobe-a su sada stvari pogurali dalje. U Libraries panelu sada možemo da snimimo i razne verzije elemenata. Recimo, tu može da bude originalna slika koju smo skinuli sa interneta a zatim i više njenih varijanti (crno-bela, sepia i sl.), pri tom svi ti elementi i sve njihove verzije možemo da koristimo i u drugim CC aplikacijama a možemo da podelimo sa kolegama iz tima. Podaci o raznim verzijama fajlova, kao i dosta informacija o izmenama koje smo pravili na fajlu se snimaju kao meta-podaci u okviru samog elementa (asset-a), tako da su mnoge izmene nedestruktivne, što je svakako dobro.

Još uvek možemo svaki elemet i svaku verziju iz Libraries panela da sačuvamo kao samostalan fajl, ali je mnogo lakše ako to ne radimo već prepustimo Creative Sync tehnologiji da ona vodi računa o svemu. Sve te verzije fajlova će biti u našem CC nalogu u delu Assets > Libraries. Zahvaljujući ovome, gužva sa našeg HD-a se seli u naš CC nalog. A na našem HD-u možemo da smestimo, recimo, samo radni fajl i konačni PDF koji šaljemo klijentu.

U praksi, ovo ne znači da se prestaje sa radom na fajlovima. Naglasak je, ili bi trebalo da bude, na radu sa bibliotekama elemenata (asset-a) koji će nas osloboditi zamornog pretraživanja fajlova. Međutim, postoji i loša strana ovog workflow-a, a to je zavisnost od interneta i dobre internet konekcije. Ukoliko je vaša internet veza loša, ovaj način rada će postati pravo mučenje. Ako je nemate, onda ovako i nemožete da radite. Onda vam ostaje da asset-e snimate kao fajlove na svom HD-u i da radite kako smo do sada uvek i radili.

Na kraju krajeva, ovo je bitno za one koji dosta koriste mobilne uredjaje u radu, i mobilne aplikacije, bilo za iOS, bilo za Android. UX/UI dizajneri rade sa malim fajlovima koji mogu koliko-toliko uspešno da se sinhronizuju čak i kad je veza lošija. Takođe, korisno je kada razrađujete ideju, postavljate kostur dizajna i sl. Sada možete da recimo, slikate nešto mobilnim telefonom i na brzinu sredite u Mobilnoj verziji Photoshopa i uploadujete to što ste uradili u CC, a kad dodjete kući i budete imali vremena dovršite obradu na desktop kompjuteru u Lightroom – u ili desktop verziji Photoshopa. Kolege to naravno mogu pogledati i u desktop i u mobilnim verzijama i dodati nešto svoje. Nema potrebe da sami sebi ili nekome drugome šaljete fajlove mailom.