Proizvoljna 3D površina u kompjuterskoj grafici

Jedan od osnovnih problema kompjuterske grafike koji se danas sreće u apsolutno svakom 3D programu i u velikom broju 2D aplikacija je poznat pod imenom “Convex Hull” ili “Convex Envelope“. Problem bi se mogao sažeti u sledeće pitanje:

Kako napraviti bilo kakav 3D objekat sa toliko detalja da bude funkcionalan, ali da ne preoptereti kompjuter maematičkim proračunima?

Rešenja

1. Voronoi Diagram (Voronoi tessalation)

Prvi pokušaj da podeli proizvoljnu površinu na skup manjih površina koje definiše određena matematička pravilnost učinio je Georgi Voronoi. Ova metoda se danas koristi u modelovanju terena i teksturisanju objekata jer daje vrlo zanimljiva i realistična rešenja.

Ova metoda nije najoptimalnija za rad, ali ima svoje primene.

Za detalje pogledajte članak na wikipediji

Evo i jedna zanimljiva primena u industrijskom dizajnu. Softver je Autodesk Fusion 360.

2. Delaunay triangulaion

Boris Delaunay je bio đak Georgi Voronoia i unapredio je njegovu metodu. Za razliku od Voronoijeve metode koja daje mnogouglove na površini, Deloneova metoda daje isključivo trouglove koji su slični po površini i po obliku pa je to sa računske tačke gledišta najbrži metod. Koliko je rasprostranjen govore 2 činjenice, u Game industriji se praktično samo on koristi, a takođe i za mapiranje terena pomoću satelita.

Ovaj metod se koristi i u 2D dizajnu, da se vaši radovi u Photoshopu ili drugim Adobe aplikacijama pretvore u vitraže ili nešto slično.

Verujem da je slika ove ptice svima poznata.

U nauci se ova metoda koristi za modeliranje kristala.

Za detalje o ovoj meodi pogledajte članak na wikipediji

Deloneova triangulacija